СУУЗНИКЪ, м. Узник. Старѣишина суузникомъ – тюремщик. Нъ како ти скопьць онъ [Деян. VIII, 36–39] поганъ сы и путь женыи и посредѣ пути сы, года не жьда и онъ суузьникомъ старѣишина, егоже Паулъ крьсти [Деян. XVI, 27–33], а и посредѣ бѣаше съвязьнъ тѣхъ (ὁ δεσμοφύλαξ). Златостр.3 (Г.), 47. XII в. – Ср. соузникъ.