ТВЕРДОСТАНИЕ, с. Твердость, постоянство. Ту судии апс҃льскаго числа… ту исповѣдьникъ твьрдостание [вар. XIV–XV вв.: твьрдостоянье] мьзды своея приятиимъ утѣшно… сде добрыи (!) нравы прѣиду (confessorum constantia, praemii sui perceptione consolata). Гр.Вел. I, 330. XIII в.