ТОЖДЕВѢРНЫЙ, прил. в знач. сущ. Единоверец. Не подобаетъ убо никакояже вины ради съ гнѣвомъ двизатися на тождевѣръныя [Сб.Тр.1, 70. XII–XIII вв.: тожевѣрьныя], нъ тъчиу на своя страсти (κατὰ τοῦ ὁμοπίστου). Панд.Ант.1, 41. XI в. Сеи ж<е> ст҃ы великыи снем... Ариа изверже и ины тождевѣрныа (ὁμοφρόνους). Хрон.Г.Синк., 196. XV в. Слышав же нѣкто уноша… яко крс҃тиани сут<ь> и ищут тождевѣрных, доносит ему (ὁμοπίστους). (Ж.Вас.Амас.) ВМЧ, Апр. 22–30, 971. XVI в. – Ср. тожевѣрный.