ТРАТВА, ж. Тетива (ср. польск. dratwa, чеш. Dratev из др.-верх. нем. Drât, ср. совр. нем. Draht). Ламѣх бѣ слѣпь… и водяше и пастырь, и увидѣ тростие и траву колѣблющус<я>, и гл҃а Ламеху: вижю, яко не свѣмъ, звѣрь ли ес<ть> или птица, и устрои руку Ламехову на тую тратву, и Ламѣхъ пусти стрѣлу. Палея Толк.2, 57. 1477 г. ~ XIII в. – Ср. дратва.