ТЩЕПИТИЕ, с. Жертвенное возлияние. Хсв҃ахъ стопах присно пристаах, егоже подружие мое недостоинъ сы, прелести служа живы тщепитиа (idolatriae ‘идолопоклонства’). Муч.Анаст., 78. XV–XVI вв.