УБѢЖАНЫЙ, прил. Служащий убежищем. Градъ убѣжаныи – то же, что градъ убѣжания. Реч<е> Гсь҃ къ Ису҃… гл҃и сн҃мь Иил҃евымь, рѣкыи: дадите грады убѣжаныя, яже рѣкохъ вамь Моисиемь (Нав. XX, 1–2: τὰς πόλεις τῶν φυγαδευτηρίων). Палея Толк.2, 273 об. 1477 г. ~ XIII в. [то же – ВМЧ. Сент. 1–13, 52. XVI в.]. – Ср. убѣжный, убѣжущий.