УБѢЖНИКЪ1, м. Беглец (зд. о беглом рабе). Аще ся нарекуть пирове или вечеря… то вси… стекуться на злыи тои путь и бореться на злѣ тои брани, не якоже крс҃тьяномъ подобаеть, но яко поганымъ, не яко Бии҃ раби, но якоже убѣжници (ὡς δραπέται). Ефр.Сир. IV, 10. XIII в.